Možda najčudnije u vezi sa filmom „The Voices“ je da ga je režirala Maržan Satrapi, koja je 2007. godine debitovala odličnim animiranim filmom o odrastanju u Iranu „Persepolis“. Ovaj film, s druge strane, može se opisati kao kombinacija još jednog indi miljenika, filma „Lars and the real girl“ i hita „Kad jaganjci utihnu“.
Rajan Rejnolds igra povučenog, naizgled dobroćudnog i malo čudnjikavog Džerija koji radi u fabrici i koji živi usamljenički sa psom i mačkom. Ono što okolina na zna je da je Džeri šizofreničar koji redovno čuje glasove, uglavnom svojih kućnih ljubimaca koji razgovaraju s njim kao ljudi. Uskoro, Džerijevo labilno psihičko stanje kao i niz nesrećnih okolnosti pretvoriće njegov isprva povučeni karakter u Hanibala Lektora.
„The Voices“ je jedan od mini hitova prošlogodinjeg Sandens festivala, koji ipak nije uspeo da prevaziđe limitirane festivalske krugove i nametne se široj publici. Tome, pre svega, kumuje bizarna tematika snimljena kao kombinacija crnohumorne komedije i depresivne drame, što je spoj koji retko može da prođe, čak i kod filmskih zaluđenika. Zaista, kako tretirati na filmu ozbiljnu bolest kao deo crne komedije?
„The Voices“ se odlučio za jedan razblaženo duhoviti, samim tim bizarni i blago otuđujući pristup. FilmIGZvo vizuelno izgleda vrlo upečatljivo, ali tematika mu je takva da s njom jednostavno ne znate šta da radite. Ovo je tipičan primer filma koji ima solidnu i intrigantnu premisu, a koji nije siguran kako da oko te premise izgradi radnju u koju će gledalac investirati do kraja. Rejnoldsov Džeri nije niti Hanibal Lektor da ga se plašimo, niti je Dekster da za njega potajno navijamo. Jedino možemo da ga sažaljevamo, ali od tog osećanja nas štiti neujednačeni crni humor i tretman šizofrenije kao da je u pitanju pogrešno koncipirani luna park.
S druge strane, Rajan Rejnolds pruža savim zadovoljavajući performans kao nestabilni Džeri i pohvalan je i njegov glasovni angažman koji podaruje svojim kućnim ljubimcima (zašto mu se mačka obraća škotskim akcentom, ostaje misterija). Ljubitelji začudnih, neobičnih i nekonvencionalnih filmova svakako će u ludilu ovog naći određeni užitak, međutim glavna boljka ovog ostvarenja je što od momenta prvog ubistva tačno znamo kuda se uputio i kako će se završiti. Jednostavno, nije moglo drugačije.
